уторак, 3. јануар 2017.

О ЛЕГЕНДАРНОМ АНТИКОМУНИСТИЧКОМ БРАТСТВУ РУСКЕ ПРАВДЕ


Постоје странице руске историје, које се плански предају забораву од стране просовјетских историчара. У листу тих страница улази и летопис руског отпора црвеним окупаторима после Октобарске револуције и Грађанског Рата. Мало ко зна, да је легенда Белог Козаштва генерал Петар Николајевич Краснов 1921. године у Берлину основао „Братство Руске Правде“ (БРП), илегалну терористичку организацију за борбу са бољшевизмом. У ствари, то је био борбени савез непомирљивих белогардејаца, незадовољних аполитичношћу и неефикасном делатношћу руске војне емиграције под вођством генерала Врангела, који су из емиграције желели наставак рата на живот или смрт са бољшевицима.

Братсво је упадало на територију СССР, и тамо организовали нападе на комунисте. И то су радили добро, веома добро. Током двадесет година Братсво је за совјетију постало ноћна мора, све док га агенти ГПУ (тајне полиције) нису разбили изнутра.

За шта се залагало ово тајанствено Братсво Руске Правде, ко су били ти људи, који су деловали уз подршку Великог Кнеза Николаја Николајевича и са благословом првојерарха Руске Заграничне Цркве Антонија Храповицког?

Донски атаман, неуморни борац са бољшевизмом Петар Николајевич Краснов, Георгије Николајевич, војвода лејхтенберски и генијални писац-пропагандиста Соколов који је носио псеудоним „Брат бр. 1“ 1921. године основали су најнепомирљивију антикомунистичку борбену организацију руске монархистичке емиграције.

Летак који је Братство растурало на територији СССР: Народе! Похитај за твојим рођеним Братством Руске Правде! Придружи се Братским одредима! Оснивај тајне Братске одреде! Дејствуј под Братским именом и под нашом тробојном Руском заставом! Сакупљај се у једну моћну народну песницу! Чврсто узми у ту песници мач, уједињене народне воље, који је исковало Братсво! Тај мач ће поразити црвену антихристову звезду!

Делатност организације сасвим добро описије цитат из чекистичког приручника: „БРП је белоемигрантска антисовјетска организација монархистичко-црностотинашког  крила, која је деловала у периоду од 1921 до 1940 године, припремајући и убацујући на територију СССР своје агенте који су испуњавали шпијунске, диверзантске и терористичке задатке“.

Застава БРП-а
Штаб Братства који се налазио у Паризу, водио је рођак последњег Императора – Никита Александрович Романов. Сваком брату био је дат тзв. „братски број“, под којим је био познат осталим члановима организације. Сваки војник-диверзант био је у дослуху само са  својим непосредним претпостављеним. Мрежа ћелија Братства покривала је целу Европу; свуда где су су постојали руски монархисти-емигранти, постојао је и месни одбор БРП. Финска, Литванија, Пољска, Француска, Краљевина Југославија, Енглеска, Манџурија, Јапан, Кореја... У краљевини Југославији старешине Братства били су два веома угледна руска емигранта, Палеолог Сергије Николајевич, дореволуционарни руски царски посланик у краљевини Југославији, који је као емигрант живео и умро (1933.) у Београду (сахрањен на Новом гробљу) и Сергије Николајевич Трегубов, сенатор из царске Русије и професор кривичног права који је све до краја Другог светског рата и доласка Црвене армије живео у Београду, одакле се са Немцима повукао у Немачку где је 1946. године умро. Огањ братске мржње према комунизму распламтавао се у срцима руских емиграната широм Европе.

Новогодишњи летак Братства растуран на територији СССР-а
Полеђина новогодишњег летка: 
Није л' доста људску крвцу
Пила ваш та зла?
Чека давно његову глав'цу
Наша братска омча...
Братство је имало собствене диверзантске школе и кампове. Полазници диверзантских курсева у камповима су се обучавали свему, руковању експлозивом, борби прса у прса, па и припремању отрова. Поред главног задатка ликвидације комуниста, чланови БРП су у СССР носили антисовјетску пропаганду са позивима на устанке и погроме комуниста. У пропагандним  летцима често су објављиване адресе и имена комунистичких делатника са позивима на убиства. Месно становништво је сарађивало са Братсвом, а случајеви пријављивања браће комунистичким властима били су веома ретки.

Основни слогани Братства били су веома прости и за народ разумљиви. Често је БРП стајало иза многих сељачких буна против совјетске власти. „Братски је наш план: комунисте бијмо длан о длан! Бијмо сачмарицом, бијмо коцем, ил' сељачком секирицом!“. Исмејавајући се над комунистичком пропагандом, браћа су некада копирала црвене пароле и мењали њихов смисао: „Мир сељачким колибама – рат црвеним комесарима“.

Талас напада на комунисте запљуснуо је целу Русију; диверзантским активностима БРП биле су прекривене готово све области Русије. Најжешће илегалне борбе водиле су се у Белорусији и Сибиру; тамо су комесари масовно ликвидирани. Честo су браћа, уз помоћ одличне контрашпијунаже, пресретали возове са чекистима, који су по тајним задацима слати у Европу ради обрачуна са руским национал-монархистичким организацијама. Интересантно је то, да су чекисти чак у Азербејџану открили активне ћелије БРП. Организација БРП била је толико промишљена и организована да су у Шангају имали чак и своју банку која је служила искључиво за финансирање делатности непомирљивих антикомуниста, „Руско Друштво Узајамног Кредита“.

Тридесетих година у СССР Братство је успело да из локалног становништва регрутује антикомунистичке милитанте који су били организовани у сељачке герилске јединице, којима су командовали бели официри. Чак се и међу радничким масама ширила идеја да је руска национална власт једина алтернатива безумној комунистичкој интернационали црвеног терора, гладовања и понижења. Директне акције Братства садржале су спектакуларна заустављања и „проверу“ возова, тј. претраживање и ликвидацију чекиста и партијских делатника, дизање у ваздух објеката (војних магацина, партијских зграда). На појединим местима БРП је успоставила своју власт у целим рејонима западног дела СССР-а. Међутим, оштра реакција злогласног ГПУ-а дошла је главе Братсву: они су у Братство прво инфилтрирали агента Колберга, који је прослеђивао информације и саботирао акције Братства. Његово разобличење је изазавало раскол у руководству организације, као што је то био случај са разобличењем Скоблина у РОВС-у. ГПУ је ускоро задала и други ударац; на Далеком Истоку  су 1923. ликвидирали вођу месне ћелије БРП-а пуковника Аргунова, литвански социјалисти су помогли бољшевицима да растуре литванску ћелију Братства, a у Белорусији су већина чланова и целе ћелије БРП-а биле жртве опсежних акција ГПУ-а. После тога је Братство било принуђено да пређе на нижи степен делатности који месни органи власти често нису разликовали од обичног разбојништва. Међутим, све до 50-их деловали су „разбојници“ који су из неког разлога убијали само чекисте, комунце и милиционере.

Знак Братства

Руска Загранична Црква је активно подржавали руско ослободилачку борбу Братства Руске Правде. Митрополит Антоније је у својој знаменитој посланици „Позива руском народу“ имао на уму баш чланове Братсва: „Влашћу која ми је дата од Бога благосиљам свако оружије које се диже против црвене сатанске власти и отпуштам грехе свима који су у редовима устаника, или као усамљени осветници, положили главу за Христову и Руску ствар“.

Братство је уживало директну подршку митрополита Антонија Храповицког. Био је у сталном контакту са старешинством Братства. Познато је да је митрополит лично освећивао крстиће за браћу која одлазе у диверзантске походе на СССР, и читао молебан за успех њихових акција као и за упокојењу душа браће која су погинула у борби за Свету Русију.



Палеолог Сергије Николајевич, старешина ћелије БРП у Београду
СЛАВА ЛЕГЕНДАРНИМ ХЕРОЈИМА АНТИКОМУНИСТИЧКЕ БОРБЕ
 БРАТСТВА РУСКЕ ПРАВДЕ И НЕКА ИМ ЈЕ ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

Нема коментара:

Постави коментар

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави или уклони.