четвртак, 14. јул 2016.

СПЦ И ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА

Патријарх Иринеј на пријему у Француској амбасади у Београду поводом француског државног празника - Дана републике, честита празник  француском амбасадору Франсоа Денију


КАКВЕ (АНТИ) ВРЕДНОСТИ ПРОСЛАВЉА ЕВРОПА, ПРОЕВРОПСКА СРБИЈА И ПРОЕВРОПСКА СПЦ?
Највећи национални празник Француске – Дан републике

Француска револуција се сматра главном прекретницом у историји западне демократије уз помоћ које се прешло са монархистичког традиционалног уређења и доминације хришћанске цркве на републиканизам - ново доба либералног грађанског секуларизованог (безбожног) друштва као главне политичке снаге данашњице.
Француска слави 14. Јул као Дан републике пошто су на тај дан 1789. године револуционари освојили затвор Бастиљу у Паризу чиме је симболично почела Француска револуција у којој је свргнута вишевековна хришћанска монархија.
Прослава дана пада Бастиље је више него саркастична јер је након неколико сати борбе, револуционарна руља освојила затвор Бастиљу, убивши управника и неколико његових стражара. Иако су ослободили само седам затвореника: четири лопова, двојицу лудака и једног сексуалног преступника, пад Бастиље и данас служи као некакав симбол слободарског духа и нове ере либералне демократије.
Француска револуција је коштала Француску милиона људских живота, планског разарања њене хришћанске културне баштине и пропаст привреде.
На пример, за само четири месеца револуционари су јавно на трговима одсецањем главе - гиљотином ликвидирали преко четири хиљаде својих политичких противника монархиста – контрареволуционара. Између осталих на такав свиреп начин јавно је погубљен и краљ Француске Луј XVI као грађанин Луј Капет.
Занимљиво је и то, да је Француска револуција први пут у Европи, у једној хришћанској држави, дала слободу Јеврејима којих је у Француској тада било педесет хиљада. Револуционарна Скупштина је донела Декларацију о правима човека која је укинула сва ограничења за Јевреје давши им иста права као и хришћанима.
Током година Револуције, дело обесхришћањивања које спроводе нове безбожне власти неумољиво напредује. Црквена имовина је отета (стављена је на располагање Народу) Монаштво, које је законом забрањено, брутално се прогони, а сви мушки и женски манастири бивају затворени, а напослетку, сви храмови бивају претворени у револуционарна зборишта, складишта или у револуционарне храмове Разума. Храмови су на варварски начин пљачкани, а светиње скрнављење. Већина моштију светитеља јавно су спаљиване. Чак ни мртви нису поштеђени. Постојала је грозна пракса револуционара да ископавају гробове краљева и епископа и да се изругавају над лешевима. Свештеници који су одбацили Грађански Устав, а било их је приближно половина, били су брутално погубљени или заточени као и хиљаде обичних грађана, сусрећући се притом са таквим условима заточеништва који наговештавају логоре смрти и гулаге XX столећа. Календар и хришћанска имена замењени су декадним календаром и револуционарним именима. Убедљива већина свештеника који су прихватили Грађански Устав јавно се одричу свештенства; у областима у којима су ова напуштања свештеничкога звања била многобројна, уврежила се саблазан која ће постати моћни и трајни чинилац обесхришћањивања француског народа, а тамо пак где је свештенство у већини остајало непокорно, задржаће се једно снажно хришћанско обележје.
Касније, бољшевички богоборни злочинци и цареубице у Русији са почетка двадесетог века били су опчињени (опседнути) представама о Француској Револуцији, које су их потстицале да се на њих угледају и да их у потпуности опонашају.

И поред свих ових кратко изнесених ужасавајућих чињеница Дан републике се свечано прославља као највећи Француски државни празник, а улизице Новог Светског Поретка покорно честитају ову заиста незапамћену историјску трагедију и почетак тријумфа Тајне безакоња која је кулминирала Октобарском револуцијом и збацивања Православног Руског Самодржавља и ритуалним убиством православног Цара и његове породице. После Француске револуције хришћанске монархије су редом почеле да падају, а оне монархије које и данас постоје (а то су данас само уставне, парламентарне, демократске псеудо монархије) представљају трагикомичну представу јер су монархија и самодржавље неспојиви са демократијом, уставом и парламентом, том злослутном заоставштином реоволуције. 

Предлажемо вашој пажњи текст: Православни поглед на француску револуцију 

Нема коментара:

Постави коментар

Уредништво блога задржава право да недоличне коментаре не објави или уклони.